Rodno zasnovano nasilje je bilo koji oblik nasilja koji se sprovodi nad osobom samo zbog pripadnosti određenom polu, upotrebom fizičke ili psihičke sile, uključujući silovanje, fizičko nasilje, seksualno uznemiravanje, incest i pedofiliju.

* preuzeto iz: „100 reči o ravnopravnosti: Rečnik termina o ravnopravnosti žena i muškaraca“, Prvi put objavljeno kao One hundred words for equality: A glossary of terms on equality between women and men od strane Office for Official Publications of the European Communities, European Communities, 1998; prevod na srpski: Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, 2004)

Nasilje nad ženama / Nasilje u porodici i partnerskim odnosima

Nasilje nad ženama je ispoljavanje istorijski nejednakih odnosa društvene moći između muškaraca i žena koji su doveli do diskriminacije i dominacije nad ženama od strane muškaraca i do sprečavanja potpunog napretka žena. Nasilje nad ženama je jedan od osnovnih društvenih mehanizama kojima se žene prisiljavaju da budu u podređenoj poziciji u odnosu na muškarce. Nasilje nad ženama je prepreka u postizanju jednakosti, razvitka i mira.

*Deklaracija o eliminaciji nasilja nad ženama, Rezolucija Generalne skupštine UN 48/104 od 20 decembra 1993.&Pekinška deklaracija – Platforma za akciju, par. 118. Četvrte svetske UN konferencije o ženama, Peking, 1995.&Rezolucija 54/134 Generalne skupštine UN 1999.kada je UN usvojio da je 25 novembar Medjunarodni dan protiv nasilja nad ženama.

Muško nasilje nad ženama je svaki čin protiv ženine volje, a koji je ugrožava psihički, fizički, seksualno ili ekonomski. Nasilnik može biti član porodice (muž, sin, otac, brat, ujak…) ili bilo koji poznati (prijatelj, poznanik, šef, kolega) ili nepoznati muškarac. Važno je znati da se nasilje može desiti svakoj ženi i da nasilje nije posledica ženinog ponašanja nego sistema patrijarhata u kome muškarci imaju moć, a nasilje nad ženama je način da oni tu moć održe. Nasilje nad ženama je primer zloupotrebe moći jednog pola nad drugim. Nasilje nad ženama je tokom hiljada godina istorije podstaknuto od svake duštvene zajednice sve do danas.

UNICEF, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Centar za studije roda Fakulteta političkih nauka predstavili su rezultate istraživanja o stavovima, vrednostima, iskustvima i svesti o prisustvu, karakteristikama i posledicama rodno zasnovanog nasilja (RZN)1 među i nad učenicima i učenicama osnovnih i srednjih škola u Srbiji. Cilj je bio i da se ispitaju i predlože dobre prakse prevencije i intervencije u slučajevima istraživanih vrsta nasilja.

Istraživanje, sprovedeno u novembru i decembru 2013. godine, obuhvatilo je 11.656 dečaka i 10.708 devojčica, 721 nastavnika i 1816 nastavnica i 81 stručnih saradnika i saradnica u 50 osnovnih i srednjih škola u Srbiji. Prvi rezultati pokazuju rasprostranjene stavove kojima se rodno zasnovano nasilje pravda i podržava, većinom među dečacima. Dok izloženost rodno zasnovanog nasilja varira među dečacima i devojčicama u zavisnosti od oblika nasilja, istraživanje kroz odgovore onih koji prijavljuju RZN jasno pokazuje da dečaci češće čine RZN nad devojčicama, i nad drugim dečacima.

“Rodna ravnopravnost i prevencija rodno zasnovanog nasilja identifikovani su kao bitni segmenti u borbi protiv diskriminacije i prevencije nasilja. Kako bismo odgovorili na ovaj problem, koji do sada nije bio prioritet u obrazovnom sistemu, Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja i UNICEF su pokrenuli inicijativu urodnjavanja programa „Škola bez nasilja“, rekao je Michel Saint-Lot, direktor kancelarije UNICEF-a u Srbiji.

„Pored sveobuhvatnog sistemskog pristupa ovoj temi, neophodno je kroz odgovarajuće edukacije povećati osetljivost profesionalaca koji rade u školi. To bi doprinelo prepoznavanju sopstvenih predrasuda jer svi mi odrasli u ovom procesu nosimo značajnu odgovornost i svojim primerom svakodnevno prenosimo deo vrednosti i stavova svojim učenicima te je važno da u svom radu primenjujemo principe rodne ravnopravnosti i jednakih šansi za sve“, rekao je ministar Verbić.

„Iako je reč o preliminarnom predstavljanju rezultata, ovo istraživanje je nedvosmisleno pokazalo i dokumentovalo da u osnovnim i srednjim školama u Srbiji postoji rodno zasnovano nasilje. Ukupno 69% učenika i učenica osnovnih škola i čak 74% učenika i učenica srednjih škola je odgovorilo da su najmanje jednom doživeli ili doživele bar jedan oblik rodno zasnovanog nasilja od početka školske 2013/14. godine“, naglasila je Daša Duhaček, direktorka Centra za studije roda i profesorka na Fakultetu političkih nauka.

Ono što ohrabruje jeste to da rezultati ovog istraživanja ukazuju i na potrebu i spremnost kako zaposlenih, tako i učenica i učenika da se o ovoj temi govori u školi. Ukupno 77% učenica i učenika u osnovnim školama izjavljuje da bi želele i želeli da se o ovim temama govori u školi, dok je u srednjim školama to izjavilo 69% učenika i učenica. Obuke na neku od ovih tema (rodne uloge, rodna ravnopravnost, rodno zasnovano nasilje) želelo bi da prođe 75% zaposlenih u osnovnim školama i 68% zaposlenih u srednjim školama.

Istraživanje je realizovalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u saradnji sa UNICEF-om, Institutom za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Centrom za studije roda Fakulteta političkih nauka.

Ovo istraživanje je sastavni deo zajedničkog programa Ujedinjenih nacija „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama” koji sprovode Dečiji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF), Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i UN WOMEN, a finansira ga Fond Ujedinjenih nacija za zaustavljanje nasilja nad ženama.